Pozdrav dobri ljudi, ja sam Meda Dobrivoje.
Zamolili su me da vam se obratim nepristrasno i iskreno, pa tako će i biti.
Ja sam kao što ste primetili visok kao petogodišnje dete, a bogme imam i koje kilo viška. Eh, prosto volim da jedem… Ali izgleda da to nije smetalo da postanem fotomodel! Osećam se divno! Umem tokom fotografisanja i da se šegačim, ali dobra šala je ono što neguje dušu! Moj savet je da u životu nađete mesta za smeh u svakoj životnoj situaciji! Ako me poslušate, nećete zažaliti.
Na mojim fotografijama možete videti kako je ovaj pojas za decu jedno fantastično pomagalo. Pre nego što sam njega koristio stalno sam se plašio da ne padnem sa stolice, ali više ne! Mnogo mi se dopada to što mogu da sedim sa svima za stolom, a da ne skliznem! Naravno, često me opominju da se malo smirim, jer umem biti nestašan! Zato se trudim da na stolici ipak sedim mirno i da je neko od odraslih uvek pored mene kako se slučjno ne bi desilo da pokušam da dohvatim nešto što je ipak predaleko, pa padnem. Kada me hrane okrenuti su prema meni i nikad, nikad, nikad me ne ostavljaju samog da sedim bez nadzora odraslog! Znate, mi Mede kao i deca umemo u sekundi da napravimo haos i povredimo se!
Da vam ispričam još nešto o sebi…
Ja sam živeo u zemlji Metroniji dok nisam upoznao moju sadašnju porodicu. Tu oko mene nas je bilo raznoraznih, nemirnih, ljutih, tužnih meda, a samo neki od nas su duboko verovali u bolje sutra. Ja sam bio jedan od njih i nisam se prevario! Malo ih je obraćalo pažnju na nas zbog naše veličine. Svi su govorili: Ma, gde će toliki Meda kod nas? nije nam potreban još jedan stanar! Ma, nije lep…
Bio sam jako tužan… Ali mi se život preokrenuo! To se desilo tokom novogodišnjih praznika kada sam se slučajno našao ovde gde sam sad. Ah, blagodarim taj dan!
Mnogo mi je lepo moram da priznam. I nadam se da će tako i ostati! Život piše medoare, a moj medoar je zaslužio da bude baš Vama dostupan za čitanje!
Čitaćemo se mi još, ne brinite! Imam ja svašta da kažem narodu! Pratite nas na društvenim mrežama i biće Vam zaista zanimljivo!
Iskreno Vaš,
Meda Dobrivoje